Abstract
<jats:p>Ефикасност пенитенцијарних система детерминисана је различитим факторима. Постојање већег броја установа разврстаних по различитим критеријумима у оквиру јединственог система пружа могућност успостављања ефикаснијег система управљања и контроле, са циљем да се код хетерогене осуђеничке популације примене адекватне третманске методе и поступци, као и индивидуализовани програми поступања, у адекватном, сигурном и безбедном затворском окружењу. Међутим, пенитенцијарни системи у свету нису на истом степену организације, развијености или ефикасности. Системи су дивергентни и њихов степен развоја је детерминисан политичким, нормативним, економским, финансијским, социјалним и вредносним оквиром и стањем у одређеној држави односно, затворским капацитетима, архитектонским решењима, бројности осуђеничке популације, стопама криминалитета, врсти и броју новоизвршених дела, броју изречених казни затвора, карактеристикама осуђених лица, хуманости у поступању или заштити права осуђених лица. У оквирима пенитенцијарних система функционише формална затворска организација, али и посебна неформална организација осуђеничке заједнице коју карактерише посебан систем вредности, правила и понашања који чине део затворске субкултуре. Од посебне важности приликом истраживања функционисања пенитенцијарних система, између осталог, представља анализа осуђеничких заједница и банди, насиља међу осуђеницима и затворским побунама, којима је посвећен овај рад.</jats:p>