Abstract
<jats:p>У тексту се излаже како је метафора схваћена у очима античких, модерних и савремених филозофа. Циљ тог осврта је да покажемо како се у овим теоријским артикулацијама метафоре, и поред њихове међусобне различитости, јасно може уочити континуитет и постепеност у погледу поимања и описивања метафоре као мисаоне појаве. Антички филозофи метафору посматрају као првенствено језичку појаву, запажајући притом да је она на значајан начин употребљива у сазнајним процесима као што су поучавање и уверавање. Античке теорије метафоре преиспитане су у филозофији и лингвистичким теоријама нововековног доба. Дошло се до закључка да се метафора остварује на далеко обухватнијем нивоу од језичког. Она настаје у садејству мисли и представља чин мисаоног стваралаштва. Ова запажања су надаље развили савремени когнитивни лингвисти, долазећи до закључка да је метафора заправо утемељена у мисаоним процесима, који се пројављују у одговарајућем језичком исказу. Метафора представља средство и структуру нашег сазнавања света. У њој се не ради (само) о преносу значења речи већ и о преносу искустава. Она је неопходна, конститутивна и свакодневно коришћена у разумевању света. Као таква, метафора може значајно утицати на наше обликовање схватања и понашање. Следствено томе, проучавање метафоре као дела усменог или писаног дискурса омогућава откривање мноштва мисаоних процеса и значењских аспеката који су у њеном корену. Због увида у спознајно утемељење и суштину метафоре, и због оруђа за анализу појмовних метафора које пружа, когнитивна теорија метафоре је омогућила да се метафори приступи не само као семантичком чворишту већ и као свеколиком херменеутичком кључу за откривање значења и намена дискурса у који је уткана.</jats:p>