Abstract
<jats:p>У раду испитујемо радикално и скандалозно поетско представљање Марије Богородице у српској авангардној поезији, превасходно у зенитодадаистичком песништву. Авангардно маријанско песништво руши традиционалне религиозне, мариолошке норме, исказујући дубоку кризу хришћанског дискурса, те снажан отпор према формалистичким и догматским структурама. На трагу Ханса Кинга и Михаила Епштејна, скандал као чин преиспитивања и раскривања традиционалне религиозности доживљен је као парадоксална али суштинска компонента аутентичног религиозног искуства. У том смислу, Марија Богородица, као један од нултих хришћанских знакова, испрва пролази кроз радикалну поетску скандализацију, где на различите начине бива поистовећена са метресом (Бранко Ве Пољански), чиме се заправо негира институционализовано хришћанство као сплет оних дехуманизујућих дискурса који су довели до трагедије Великог рата и потпуног отуђења човечанства, да би тако наружена и одбачена Марија, авангардном негацијом прочишћена, изнова била пронађена у стиховима који откривају заборављену девственост језика, нови почетак и нову љубав, конституисаних изван званичних конфесија (Љубомир Мицић).</jats:p>