Abstract
<jats:p>У песничкој збирци Снимци, која припада средишњем периоду његовог обимног поетског стваралаштва, Оскар Давичо узима у фокус тематске аспекте на размеђи актуелних друштвено-историјских, културних, и поетичких проблема шездесетих година прошлог века. У политичком погледу, реч је о деколонизацији Африке, а у културолошком и стога поетичком смислу, важна окосница је развој нових видова масовних медија. Збирку ћемо у том смислу сагледати у оквиру експерименталности Оскара Давича, у смислу авангардне тенденције да поетизује технолошки развој. Осврнућемо се и на Давичов путопис из истог периода, Црно на бело, који традиционалнијим, прозним средствима ревалоризује наративе о Другом и егзотичном. Наиме, основне тематске и поетичке димензије збирке функционишу управо на плану критичког односа према установљеним схватањима колонизованих земаља, али заједно с тим и медијско-техничким средствима којим се уобличавају ови наративи. Настојећи да ревитализује хуманистички наратив прогреса, могућност мимезиса, али и могућност културног контакта, Давичово песништво у овом периоду оперише дијалектиком између строго документарног и фиктивног тј. монтираног. Инстанцу камере, обједињујућу за различите целине збирке, сагледаћемо из перспективе да она константно посредује између лирског субјекта песме и свих мотива који сачињавају збирку.</jats:p>