Abstract
<jats:p>Предмет истраживања је Бакоња фра Брне, чувени роман Симе Матавуља и, премда уз незанемарљива одступања те са јасним присуством пародијских елемената, један од најупечатљивијих примера наративног обрасца билдунгсромана у српској књижевности (реализма). У раду ће бити размотрен удео матрице која је одређена генеричким жанровским појмом колико и стилском формацијом за коју се роман везује. Првенствено ће овим циљем бити обухваћен сиже, карактеризација јунака и композиција у Матавуљевом тексту. Надаље, овакво опредељење ће са методолошког становишта условити преглед разноврсности коју – што је међу теоретичарима већ препознато – билдунгсроман нуди не само као збир жанровских спецификација него и као препознатљив романескни светоназор. Аутор рада посебну пажњу ће обратити на, методички речено, билдунгсроман као функционални појам који ученици успешно могу разумети, усвојити, али и преиспитивати на примеру романа Бакоња фра Брне. Најзад, биће образложена преимућства обраде овог романа у средњој школи, упркос „потешкоћама” када је реч о извесној језичкој баријери на коју ученици могу наићи приликом сусрета са дијалекатским цртама текста, односно са културолошки релативно удаљеним светом о ком он проговара. Третирајући ове изазове као плодоносне и мотивишуће у наставном процесу, аутор рада ће размотрити и питање обима у ком Матавуљево најпознатије дело треба да буде делом курикулума (одломак или целовити текст), то јест колико подробно жанровски проблем из наслова рада у тим случајевима ваља изучавати.</jats:p>